детерминација (детерминативност) (лат. determinatio) један вид синтаксичке зависности који се испољава на семантичком плану датог именског или глаголског израза када се денотирани појмови, радње, стања или каква својства ближе одређују тј. детерминишу посредством детерминатора (одредбе).
Category: Синтакса
допуна зависни реченични конституент, углавном у саставу глаголских, именских и прилошких синтагми, нпр. читати књигу, отпорност на ударце, свестан последица, много тога итд., чије присуство зависи од категоријалне или лексичке рекцијске способности управне речи – регенса.
индикатив (indicativus) 1. реченица с предикатом, глаголским обликом којим се изриче стварност, чињеница која објективно постоји или која се као објективна изриче.
комуникативна реченица 1. минимална јединица којом се може пренети информација.
напоредност (напоредни однос) независни међусобни однос, најчешће између две реченице (Уђи па затвори врата), али и два реченична члана са истом функцијом, истог синтаксичког ранга (Јелена и Марија су најбоље другарице и одличне ученице); напоредне реченице, напоредне форме.
објекат (лат. obiectum) зависни реченични конституент који представља рекцијску допуну глагола.
одредба зависни реченични члан којим се на придевски или прилошки начин ближе одређује неки денотирани појам, радња, стање или какво својство; детерминатор.
парцелација интонационо и позиционо осамостаљење неког реченичног конституента који на логичком плану чини кохерентну целину са смисаоном целином у односу на коју се интонацијом и позицијом језички аутономизује; синтаксо-стилистички поступак издвајања чланова просте реченице (субјекта, атрибута, објекта, апозиције, прилошке одредбе) или зависних или независних клауза сложене реченице.
пасив (лат. passivum) дијатеза; глаголско стање, граматичка категорија која означава да се глаголска радња врши на субјекту, трпно глаголско стање
пацијенс (лат. patiens) 1. семантичка улога која означава онога на коме се или на чему се радња врши