предикат (лат. praedicatum) главни реченични конституент уз субјекат. Њиме се именује, конкретизује и приписује субјекту ситуација означена реченицом (радња, стање, особина или обележје).
Category: Синтакса
предикативни атрибут одредба којом се исказује нека карактеристика субјекта или објекта актуелна у време реализовања ситуације означене глаголом (Застао је неодлучан, Затекла ме је неспремног, Старица је седела погурена)
предикатска реченица језичка јединица образована од глагола у личном глаголском облику, који има службу предиката.
семантема (фр. sémantème) термин којим се означава основна семантичка јединица, односно минимална јединица значења у неком језику.
семантика (грч. semantikós) једна је од основних грана лингвистике, која се бави проучавањем значења у језику и плана језичког садржаја на свим његовим нивоима, од морфема, преко речи и синтагме, до реченице и дискурса.
синтагма (грч. σύνταγμα = syntagma или ξύνταγμα = xyntagma) синтаксичка јединица као спој двају или више речи у једну појмовну целину, група речи везаних међу собом истом службом у реченици.
синтакса (грч. syntaxis, ређање) 1. систем правила о устројству реченице и њених делова