индиректни говор синтаксичка конструкција у којој се садржај говорникових речи не наводи директно, онако како је изговорено, већ индиректно, најчешће зависном изричном реченицом; неуправни говор. Дефинише се још и као препричавање нечијих речи. Пример индиректног говора : Рекла је да ће доћи, за разлику од директног, тј. управног говора који би у овом примеру гласио: Рекла је: „Доћи ћу”. Исп. управни говор.