творбено значење представља један од основних појмова творбе речи, различит и од лексичког и од граматичког значења, али с њима уско повезан. Т. з. произлази из деривата творбеном парафразом, те се мотивисане речи класификују тако да се за критеријум узимају поједине шире или уже семантичке групе, нпр. значење вршиоца радње (nomina agentis), значење места (nomina loci), средства (nomina instrumenti) итд. У односу на лексичко, које може бити разгранато, т. з. доста је уже и представља творбено-семантичку категорију. То значи да т. з. могу имати само мотивисане речи. Све друге речи (укључујући и просте, немотивисане са становишта творбе) имају лексичко значење (изузев показних, које имају само референцијално у контексту). При одређивању творбеног начина, важно је водити рачуна о творбеном значењу, јер је лексичко ирелевантно, али може бити од користи, јер се из њега могу рашчитати мотивне речи.
Литература:
Ћорић, Божо, Творба именица у српском језику (одабране теме), Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2008.