апостроф (лат. apostrophos/apostrophus < грч. ἀπόστροφος [apóstrophos] ‘окренут уназад, одврнут’, фр. apostrophe, енгл. apostrophe) 1. правописни знак у виду запете у горњем делу слова [’], знак изостављања. Пише се уместо изостављеног слова у писању или гласа у изговору: ал’, ил’, јеси л’, нисам ’тео, помоз’ ми. Пише се и уместо полугласника у покрајинском говору или у неким страним речима и именима страног порекла (обично из француског и италијанског): Д’Аратњан, О’Кејси. Апостроф се често користи да се означи дијалекатски говор, разговорни језик или у поезији због метричких разлога, као знак елизије: Љубим ли те… ил’ ме санак вара. 2. говорење оштрим нагласком или истицање некога или нечега, апострофирање.