филологија (filos + logos) у ширем и старијем смислу представља науком која се бави историјски усмереним проучавањем језика, усмене и писане књижевности и духовне културе појединих народа. Са друге стране, под ужим и новијим смислом ф. се посматра као дисциплина која проучава вредне старије писане текстове у културноисторијске сврхе. Према појединим ауторима, право подручје ове дисциплине огледа се у поузданом и критичком утврђивању текстова (критика текста, текстологија), као и у њиховом свестраном и темељном тумачењу (егзегеза, херменеутика). Премда се ф. понекад изједначава са науком о језику односно лингвистиком, многи проучаваоци сматрају да међу њима постоје разлике. Наиме, ф. не поседује онај општи део који чини средишњу област лингвистике у значењу опште науке о језику, начелно заинтересоване за све језике света. Такође, језици су за ф. само средство за растветљавање историјских и културних, ванјезичких података. Осим тога, делимично им се и разликују методе. За разлику од традиционалне, савремена ф. је своје поље проучавања проширила на културну историју језика, на посао прикупљања различитих речника, па чак и на студије фоклора. Неки лингвисти сматрају да се у новије време обнавља комплексан аналитички приступ тексту и да би се могло рећи да се ова дисциплина реактуализује као неофилологија. Исп. лингвистика, језик.
Литература
Ranko Bugarski, Lingvistika u primeni, Beograd: Čigoja štampa, 2007.
Milka Ivić, Pravci u lingvistici, Beograd: Biblioteka XX vek, 2001.
Дарко Танасковић, „Да ли је филологија заиста превазиђена”, Култура: часопис за теорију и социологију културе и културну политику, 140, 2013: 156‒172.
< https://enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=19621> [Последњи пут приступљено 5. 3. 2022. године].