индикатив (indicativus) 1. реченица с предикатом, глаголским обликом којим се изриче стварност, чињеница која објективно постоји или која се као објективна изриче; 2. синтаксичка категорија глаголских времена којом се означава реално време радње у садашњости, прошлости или будућности у односу на време говора говорног лица. Исп. релатив.