језичка анксиозност (енгл. language anxiety) комплексна социопсихолошка појава која се манифестује као субјективан осећај тензије, нелагоде, нервозе, неке врсте забринутости и(ли) страха, а јавља се када се говорник нађе у ситуацији која од њега захтева да на одређени начин употребљава језик или језички варијетет којим не влада у потпуности; може бити праћена физиолошком реакцијом, тј. може изазвати активацију дела аутономног нервног система, односно – убрзано лупање срца, знојење дланова, неспособност концентрисања и сл. Оваква врста анксиозности, која је ограничена на одређену ситуацију, спада у категорију специфичних анксиозних реакција (енгл. specific anxiety reaction), што је разликује од генералне анксиозности која се може јавити у широком распону ситуација. Језичка анксиозност најчешће се сагледава помоћу трију аспеката који могу помоћи при њеном дефинисању и описивању: (1) страх од усменог изражавања (енгл. communication apprehension), (2) страх од процене учинка (енгл. test anxiety) и (3) страх од негативне друштвене евалуације (енгл. fear of negative evaluation). Језичка анксиозност може се испољити при свим језичким вештинама (читање, слушање, писање, говорење), али се најчешће испољава при говорењу, будући да оно углавном подразумева спонтану језичку репродукцију. Комуникација на језику или језичком варијетету којим се не влада у потпуности имплицира преузимање одређеног ризика и нужно је проблематична – да би се уопште комуницирало, за то су потребне сложене менталне операције које нису спонтане, стога је вероватно да ће свака изведба комуникације изазвати одређене сумње код појединца који датим идиомом не влада у потпуности у компетенцију своје способности комуницирања, што може довести до нарушавања самопоуздања, до повучености, страха, стварања фрустрација, или чак панике – комуникативни избори и аутентичност нису истог опсега као на матерњем језику, што може негативно утицати и на свест говорника. Последице ове појаве могу бити различите и у највећој су мери негативне, а најчешћа је одређена психолошка реакција која спутава говорника да успешно учествује у настави страног језика или да са својим пуним потенцијалом користи језик или језички варијетет којим не влада у потпуности. Темељи за истраживања ове појаве постављени су 1986. године када је осмишљен и имплементиран инструмент за утврђивање језичке анксиозности, који носи назив Скала за мерење језичке анксиозности у наставној ситуацији ‒ FLCAS (енгл. Foreign Language Classroom Anxiety Scale) (Horwitz, Horwitz, Cope 1986). Ово је најчешће примењиван инструмент у истраживањима језичке анксиозности, али су се с временом појавили и други инструменти, као што су Скала за мерење анксиозности при слушању на страном језику ‒ FLLAS (енгл. Foreign Language Listening Anxiety Scale) (Rost, Ross 1991); Скала за мерење анксиозности при читању на страном језику ‒ FLRAS (енгл. Foreign Language Reading Anxiety Scale) (Saito, Horwitz, Garza 1999); Скала за мерење анксиозности при писању на страном језику ‒ SLWAT (енгл. Second Language Writting Apprehension Test) (Daly, Miller 1975); Скала за мерење анксиозности при говорењу на страном језику ‒ SLSAS (енгл. The Second Language Speaking Anxiety Scale) (Woodrow, 2006), и др., који се фокусирају на појединачне аспекте језичке анксиозности. У досадашњим истраживањима језичка анксиозност испитивана је првенствено у домену усвајања, односно учења страног језика, у оквиру наставне ситуације (Horwitz et al. 1986; MacIntyre, Gardner 1991, 1993; MacIntyre 1995; и др., на српском језичком подручју Suzić, Radić‑Bojanić 2014; Suzić 2015; Радић‑Бојанић 2017). Постоје и студије које су се бавиле појавом језичке анксиозности изван наставне ситуације, а у фокусу су имале језичку анксиозност при реализацији првог језика (енгл. heritage language) код билингвалних говорника у дијаспори (Dewaele, Petrides, Furnham 2008; Dewaele 2013; Garcia de Blakeley, Ford, Casey 2017; Sevinҫ 2017; Sevinҫ, Dewaele 2018) или језичку анксиозност при реализацији матерњег језика, његових варијетета и дијалеката (Јiang, Dewaele 2018). На материјалу српског језика испитана је појава језичке анксиозности код говорника косовско-ресавског дијалекта при контакту са стандардним језиком (Чопа 2021).
Литература
Радић-Бојанић, Биљана, „Језичка анксиозност код студената енглеског језика и књижевностиˮ, Наслеђе 38, 2017, 9‒21.
Чопа, Миљана, „Језичка анксиозност код говорника косовско-ресавског дијалекта у контакту са стандардним идиомомˮ, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику 64/1, 2021, 115–130.
*
Daly, John, Michael Miller, „Further Studies on Writing Apprehension: SAT Scores, Success, Expectations, Willingness to take Advanced Courses and Sex Differencesˮ, Research in the Teaching of English 9, 1975, 250–256.
Dewaele, Jean-Marc, K. V. Petrides, Adrian Furnham, „Effects of Trait Emotional Intelligence and Sociobiographical Variables on Communicative Anxiety and Foreign Language Anxiety Among Adult Multilinguals: A Review and Empirical Investigationˮ, Language Learning 58/4, 2008, 911–960.
Dewaele, Jean-Marc, Emotions in Multiple Languages, 2nd Ed, Basingstoke: Palgrave Macmillan, 2013.
Garcia de Blakeley, Marta, Ruth Ford, Leanne Casey, Second Language Anxiety among Latino American Immigrants in Australia, International Journal of Bilingual Education and Bilingualism 20/7, 2017, 759–772.
Horwitz, Elaine K., Michael B. Horwitz, Joann Cope, „Foreign Language Classroom Anxietyˮ, The Modern Language Journal 70, 1986, 125–132.
Horwitz, Elaine K. „Language anxiety and achievementˮ, Annual Review of Applied Linguistics 21, 2001, 112–26.
Јiang, Yan, Jean-Marc Dewaele, „Language anxiety in Chinese Dialects and Putonghua among College Students in Mainland China: The Effects of Sociobiographical and Linguistic Variablesˮ, Journal of Multilingual and Multicultural Development, 2018, 289–303.
MacIntyre, Peter, Robert Gardner, „Language Anxiety: Its Relationship to Other Anxieties and to Processing in Native and Second Languagesˮ, Language Learning 41, 1991, 513–534.
MacIntyre, Peter, Robert Gardner, „A Student’s Contributions to Second Language Learning. Part II: Affective Variablesˮ, Language Teaching 26, 1993, 1–11.
MacIntyre, Peter, „How Does Anxiety Affect Second Language Learning?ˮ The Modern Language Journal 79, 1995, 90‒99.
Rost, Michael, Steven Ross, „Learner Use of Strategies in Interaction: Typology and Teachabilityˮ, Language Learning 2, 1991, 235–273.
Saito, Yoshiko, Elaine K. Horwitz, Thomas Garza, „J. Foreign Language Reading Anxietyˮ, The Modern Language Journal 83, 1999, 202–218.
Sevinç, Yeşim, „Language Anxiety in the Immigrant Context: Sweaty Palms?ˮ International Journal of Bilingualism 22/6, 2017, 717–739.
Sevinç, Yeşim, Jean-Marc Dewaele, „Heritage Language Anxiety and Majority Language Anxiety among Turkish Immigrants in the Netherlandsˮ, International Journal of Bilingualism 22/2, 2018, 159–179.
Suzić, Radmila, Biljana Radić-Bojanić, „Ispitna anksioznost i učenje engleskog jezika u razrednoj situacijiˮ, Primenjena lingvistika 15, 2014, 59–71.
Suzić, Radmila, Jezička anksioznost i uspešnost učenja engleskog jezika u višim razredima osnovnih škola [doktorska disertacija], Novi Sad: Filozofski fakultet, 2015.
Woodrow, Lindy, „Anxiety and Speaking English as a Second Languageˮ, RELC Journal 37, 2006, 208–328.