коине (грч. κοινή [koinḗ] ‘lingua franca’, κοινός [koinós] ‘заједнички’) 1. заједнички језик Грка у доба хеленизма, у који су се стопили различити дијалекти 2. уопште заједнички говорни језик који је настао од неколико наречја, нпр. новоштокавски; наддијалекатски говорни тип који се може развити на дијалекатски разуђеном подручју и служи широј комуникацији у оквиру дате области.
Литература:
Bugarski, Ranko, Uvod u opštu lingvistiku, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1995.