коине (грч. koine) 1. заједнички језик Грка у доба хеленизма, у који су се стопили различити дијалекти 2. уопште заједнички говорни језик који је настао од неколико наречја, нпр. новоштокавски; наддијалекатски говорни тип који се може развити на дијалекатски разуђеном подручју и служи широј комуникацији у оквиру дате области.
Литература
Bugarski, Ranko, Uvod u opštu lingvistiku, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1995.