конвергенција (con-* (=cum) – s+ vergere) 1. међусобно приближавање, сличност или слагање, подударање особина; развој сличних особина у двају или више језика независно од заједничког порекла, обично услед територијалне близине, културних веза и сл. 2. уобичајен облик говорне адаптације приликом које долази до измене језичког варијетета тако што се говорник приближава говору свог саговорника; уједначавање облика који су у ранијој фази језика били контрастни. Супр. дивергенција, диференцијација.
Литература
Giles, Howard, Speech Accommodation, Mesthire Rajend (Ed.), Concise Encyclopedia of Sociolinguistics, Oxford: Elsevier, 2001, 193‒197.