неостандард поједностављена, неформална варијанта стандардног језика, настала под утицајем масовних медија, интернет револуције, процеса демократизације и глобализације. Н. одликују спонтаност, субјективност, експресивност, модерност и креативност. Првенствено се везује за говорне видове комуникације, што га приближава супстандардним и регионалним варијететима, али се, за разлику од њих, доживљава као престижан и савремен облик стандардног идиома неког језика.
Литература
Николић, Марина, „Изазови у стандардизацији језика – теоријска проматрањаˮ, Зборник радова Филозофског факултета у Приштини L (4), 2020, 103–116.
Auer, P, „The German neo-standard in a Europa contextˮ, In: G. Stickel (Ed.), National language institutions and national languages. Contributions to the EFNIL Conference 2017 in Mannheim, Budapest: Research Institute for Linguistics, Hungarian Academy of Sciences, 2017.