норма

норма систем правила који регулише употребу језичких средстава у говору једне друштвено-језичке заједнице и појединаца који јој припадају; језичка правила којима се утврђује начин употребе језичких средстава у писању и говору; скуп особина којима се одређује језик одређене језичне заједнице, сматран као узор коме се треба прилагодити. Језичка н. овде се не посматра као језички узус, који је присутан у сваком језику и дијалекту, независно од степена њихове стандарднојезичке развијености, него као кодификовани узус, односно као оне особине неког језика које меродавне институције или појединци предлажу као прописани, односно друштвено прихватљиви облик понашања на том језику. Н. је укупност средстава језичког изражавања која су у лексици и граматици, у фонетици и правопису општеприхваћена, узорна, једино правилна, широко распростањена; фонетска н. – укупност начина изговора и писања гласова, нa основу којих се оцењује правилност или неправилност изговора, односно писања, на пример, неправилан ће бити и изговор [ћ] [а] [р] [а] [п] [а] и писање ћарапа уместо изговора [ч] [а] [р] [а] [п] [а] и писања чарапа, [л] [а] [д] [а] [н] и ладан уместо правилног [х][л][а][д][а][н] и хладан, [р ][а][д][и][ј][о] и paдиjo уместо [р ][а][д][и][о] и paдиo; акценатска н. – укупност правилних начина изговора акцената, на пример, неправилан ће бити изговор асисте̏нт уместо правилног асѝстент или телеви̂зија уместо правилног телѐвизија; граматичка н. – подразумева морфолошку и синтаксичку н., односно укупност граматичких правила; морфолошка н. – подразумева употребу правилних облика речи, на пример, могуможеш, а не можем, затим 3. лице множине презента гласи пеку, воле, paдe, а не печу, волу, paдидy, који се налазе у појединим народним говорима, па и дијалекта који је у основи стандардног језика. Исто тако, неправилни ће бити облици датива у исказима дaj мене, дao сам тебе, који представљају дијалектизме према стандарднојезичким облицима дај мени, дао сам теби; синтаксичка н. – представља правила за структрирање реченице, на пример, неправилна је употреба акузатива уместо локатива у реченици Био сам у школу, којој синтакса прописује облик Био сам у школи и сл.; лексичка н. – норма употребљавања речи која је прихваћена у датом језику (шалити се, а не: зезати се или напити се, а не: олешити се, увоштити се и сл.). Колико је н. нашег стандардног  језика строга када су питању фонетски, правописни, акценатски, морфолошки и синтаксички системи језика, толико је еластична у давању правила за употребу речи, тј. у лексичкој норми. То је и очекивано, с обзиром на то да се стандардним језиком говори о различитим темама. Избор речи зависиће од функционалног стила, односно жанра или типа дискурса. С обзиром на то, разумљиво је што су у речнику (лексици) стандардног језика допуштене и стране речи, и речи из појединих народних говора (дијалеката), као и архаизми, али с мером коју сам писац, односно говорник одређује, богатећи и свој лични и општи језички израз. Исп. језичка правилност, стандардни језик.