систем (грч. σύστημα = systēma) 1. језик у целини, односно мрежа структурираних односа између језичких знакова који чине структуру језика представља у најширем смислу један систем. Осим овог термин у науци се користи и термин састав. Системност језика огледа се и у узајамној повезаности истоветних језичких елемената, који добијају своје значење тек као супротни делови једне целине. Наука XX века, а нарочито епоха структурализма у науци, читав свет, а самим тим и језик, посматра као систем, тј. организовану целину. Да би се наше сазнање о језику употпунило, треба истраживати структуру језичког система, тј. односе међу члановима тог система. Језик је по свом карактеру, апстрактан систем, док говор представља његово конкретно остварење. Језик и говор су међусобно повезани и условљени један другим. С једне стране, језички систем тежи непроменљивости и сталности својих структура, јер комуникацију омогућава релативно сталан систем, који је познат свим учесницима. С друге стране, с обзиром на то да се свет и друштво непрестано мењају, да би комуникација била ефикасна, у говору постоји тежња за променама у језичком систему, те се и језик и говор, као делови једног заједничког система, непрестано прилагођавају потребама језичке праксе; 2. језик се, такође, може посматрати и као хијерархијски уређен склоп више система од којих се састоји, нпр.: фонетског / фонолошког система, система творбе / грађења речи, синтаксичког система, прозодијског система, лексичког система и сл. Језичке јединице које чине систем међусобно се искључују (тј. два члана истог система не могу се истовремено наћи на истом месту) и међусобно дефинишу (тј. значење једног члана може се одредити само уз позивање на друге чланове). Такав је скуп личних заменица, јер се не могу створити нови чланови, с обзиром на то да је број личних заменица ограничен, нити се може употребити више од једне заменице на одређеном месту у структури. Исп. језик, знак, системност.
Литература
Ivić, Milka, Pravci u lingvistici, deveto, dopunjeno izdanje, Beograd: Izdavački program Biblioteke XX vek, 2001.
Škiljan, Dubravko, Pogled u lingvistiku, 3. izdanje, Zagreb: Školska knjiga, 1987.