стандардизација свођење, ограничавање различитих варијаната изговора, писања, граматичких облика и сл. на једну; избор прописане (препоручиване) узорне варијанте као основа нормирања језика. Резултат с. је стандардни језик, варијетет језика који у одређеној говорној заједници ужива највећи престиж. Постоји десет фаза у с. језика (М. Радовановић), а то су: селекција (одабирање идиома), дескрипција (описивање), прескрипција (прописивање), елаборација (разрађивање), акцептација (прихватање), имплементација (примењивање), експанзија (ширење), култивација (неговање), евалуација (вредновање) и реконструкција (преправљање). Тиме се затвара круг поступака у нормативним делатностима и креирању стандардног језика и обезбеђује прерастање овакве сукцесије поступака у континуирани, односно циклични процес, то јест у делатност која се назива језичко планирање. Исп. језичко планирање, кодификација, нормирање, стандардни (књижевни) језик.
Литература
Radovanović, Milorad, Sociolingvistika, Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2003.