заменица променљива врста речи којом се упућује на неки појам или на његову особину, упућивачка реч. Заменице у српском језику могу имати граматичке категорије рода, броја, падежа и лица: по падежима се мењају све заменице, лице разликују само неке именичке (личне) и неке придевске, а род и број разликују придевске и лична именичка заменица за треће лице. Заменице се, традиционално, према томе реферишу ли на именице или на придеве, односно према својој служби у реченици, деле на именичке и придевске, а даље се унутар именичких и придевских могу издвојити уже врсте: упитно-односне (ко, шта; чији), неодређене (неко, нешто; нечији), одричне (нико, ништа; ничији), опште (свако, свашта; свачији)… Заменице су затворена класа речи. Према томе да ли разликују лица, деле се на личне (ја, ти, он) и неличне (ко, шта, нешто). Именичке заменице имају у реченици исту службу као и именице, најчешће службу субјекта (граматичког и логичког) и објекта (правог и неправог). Придевске заменице имају у реченици исту службу као и придеви (службу атрибута и именског дела предиката) и слажу се с именицом у роду, броју и падежу. Именичке заменице центар су заменичког система, јер личне заменице за прво и друго лица имају своју промену, односно наставке који не постоје ни у именичкој ни у придевској деклинацији. Исп. именске речи, променљиве речи, врста речи.