број граматичка категорија која одликује већину променљивих речи и која представља могућност једног језика да на граматичком, морфолошком нивоу, помоћу различитих облика једне речи, искаже да ли се та реч односи на један или више ентитета. Најчешће се реализује као опозиција једнине и множине. У ранијим фазама језичког развоја постојала је и трећа грамема која се односила на два предмета, лица или појма (двојина). Категорију броја у српском језику имају променљиве именице, придеви, заменице, неки бројеви и глаголи. Уколико се речи реализују само у једном облику називају се дефективне речи и у зависности од тога да ли имају само облике једнине или множине, означавамо их као сингуларија тантум или плуралија тантум. Категорија броја имплементирана је у сваку променљиву реч, што значи да оне носе информацију о томе којој од категорија броја припадају (једнини или множини). Исп. једнина, множина, двојина.