плуралија тантум (лат. pluralia tantum ‘само у множини’) појава да се у језику неке речи јављају само у облику множине. То је њихов основни облик и оне њиме означавају и један појам и више њих, а да ли се реч односи на једнину или множину, препознаје се из контекста (купила је једне наочаре / купила је све наочаре). У српском језику најчешће су у питању именице, али се и остале именске речи у ретким случајевима јављају са дефективном, само множинском парадигмом (разни, обоји, ми, наши). Именице плуралија тантум јављају се у сва три рода, али је за њих карактеристично и колебање у облику, поготово код позајмљеница (каникула и каникуле, морбиле и морбили). Махом су просте, немотивисане речи. Користи се да би се именовао појам који се схвата као целина и који може да се састоји из више делова (уста, клешта), да буде скуп неодвојивих (несамосталних) елемената (мекиње, богиње), група одвојивих (самосталних) елемената (многоверци, палачинке) или остаци, отпаци од нечега (осевине). Иако се за властите именице у литератури наводи да се најчешће јављају у једнини, у српском језику јављају се и имена која имају само облик множине – имена места, планина, острва, држава, сазвежђа, манастира, празника (Бабе, Алпе и Алпи, Хаваји, Малдиви, Влашићи, Дечани, Детињци). Групи п. т. осим домаћих речи припада и страна лексика. Има позајмљеница п. т. које и у језику даваоцу имају облик множине (скрипта, архивалија), док у неким случајевима позајмљенице добијају множински наставак у српском језику или се због подударања са множинским обликом у српском језику посматрају као множина (анали, маказе). Конгруенција уз п. т. увек је множинска, осим у именском изразу са непроменљивим атрибутивним члановима: браон арњеви, тегет наочаре, беж врата. У квантификацији речи п. т. употребљава се посебна врста бројева – бројни (бројевни) придеви (двоји анали, троје новине, десетора врата). Употреба збирних бројева у овој функцији, иако честа, погрешна је (купио је ауто са петорим вратима – *купио је ауто са петоро врата). Исп. множина, сингуларија тантум, бројни (бројевни) придеви.
Литература:
Znika. Marija, Kategorija brojivosti u hrvatskom jeziku, Zagreb, 2002 .
Суботић, Љиљана, О категорији броја код именица (pluralia tantum), НССуВД 28/2, 87–96, Београд, 1999.
Супрунчук, Никита, Сербское субстантивное словоизмение, Минск, 2012.
Томић, Бојана, Именске речи које се јављају само у множини у српском језику, необјављена докторска дисертација, Београд, 2019.