помоћни глагол непунозначни глагол који се јавља као део сложеног глаголског облика и носи искључиво граматичко значење. У српском језику у помоћне глаголе убрајају се глаголи бити, јесам и хтети. Међу граматичарима су подељена мишљења око статуса глагола јесам као помоћног глагола. Са једне стране, глагол јесам тумачи се као посебан помоћни глагол који нема облик инфинитива и јавља се само у презенту, док га, са друге, поједини граматичари не издвајају као засебан, односно сматрају да не треба раздвајати јесам од бити. Глаголи јесам и хтети имају у презенту наглашене (потврдне: јесам, јеси, јесте, јесмо, јесте, јесу; хоћу, хоћеш, хоће, хоћемо, хоћете, хоће; и одричне: нисам, ниси, није, нисмо, нисте, нису; нећу, нећеш, неће, нећемо, нећете, неће) и ненаглашене (енклитичке) облике (сам, си, је, смо, сте, су; ћу, ћеш, ће, ћемо, ћете, ће), док глагол бити има само наглашене (будем, будеш, буде, будемо, будете, буду). Глагол бити се употребљава за грађење футура II (будем радио), плусквамперфекта (био сам/бејах/бех радио) и потенцијала (бих радио), глагол хтети за грађење футура I (ћу радити/радићу, доћи ћу, Хоћете ли доћи?), глагол јесам за грађење перфекта (сам радио, Јеси ли радио?). Исп. глагол, глаголски облик, потенцијал.