предлог непроменљива врста речи која стоји испред именица, именичких заменица и именичких синтагми у зависним падежима и означава њихов однос према другим речима у реченици или синтагми; препозиција; заједно с речју у зависном падежу испред које стоји твори предлошко-падежну конструкцију. Предлозима се првенствено изражавају просторни односи, а када предлог има више значења, примарно је просторно значење, из којег се изводе остала, апстрактна значења, уз помоћ механизама попут метафоре и метонимије. Према саставу, издвајају се прости предлози (из, на, по), по пореклу старији и једноставније структуре, и сложени (изнад, између, уместо), у чијој је структури две речи, од којих је прва обично предлог. Из перспективе морфологије и творбе речи разликују се прави и неправи предлози. Прави предлози употребљавају се само у предлошкој функцији, док у неправе предлоге спадају по пореклу друге врсте речи које добијају функцију предлога (на пример, прилози: после, близу; именице: дуж, крај, путем). Предлози се не могу јављати уз речи у независним падежима (номинативу и вокативу), док се падеж локатив исказује искључиво с предлозима. Предлози могу у споју с другим речима образовати устаљене изразе, који се називају предлошки изрази (на челу са, недалеко од, упоредо са). Старији и нераспрострањени синоними: предречје, представак, представље, препоставак, препоставек, придлог, придставак, придставек. Исп. врсте речи, непроменљиве речи.