придев несамостална, одредбена, најчешће променљива реч којом се исказује нека особина бића, предмета, појава и др. (плав, млад, болестан), различити односи међу њима (сестрин, школски, европски; горњи, десни; сутрашњи), као и материја од које је нешто направљено (златан, пластичан, свилен) и сл. Према значењу, придеви се деле на описне (квалитативне), који означавају каквоћу (квалитет) именице уз коју стоје (црн, прав; весео, добар, тужан), присвојне (посесивне), који означавају да појам уз који стоје припада ономе што значи именица од које су изведени (сестрин, ујаков, Страхињин; кућни, школски; људски, животињски; европски, светски), градивни, који означавају да је појам уз који стоји од онога што значи именица од које су изведени (свилен, стаклен, ваздушни, водени), временски, који означавају време на које се односи појам означен именицом уз коју стоје (данашњи, јучерашњи, ондашњи; летошњи, годишњи; прошлогодишњи), просторни, који означавају место на које се односи појам означен именицом уз коју стоје (горњи, доњи, десни, леви) и придеве који могу означавати различите односе, типа намене (сточна пијаца, здравствени картон, боравишна виза), потицања (морска болест, путна исправа) и др. Уобичајено имају категорије рода, броја, падежа, степена поређења и вида. Код придева род је парадигматска категорија јер у придевској промени постоје различити облици за род, а код именица род је класификациона (селективна) категорија, јер се именице не мењају по роду. Придев има облике за мушки, женски и средњи род, с неким изузецима (непроменљиви придеви, нпр. тегет, и ретки променљиви придеви само једног рода, нпр. трудна). Придеви могу бити и непроменљиви, и они су страног порекла (браон, розе, беж, тегет; фер, тазе, гратис). Придевски облици за род, број и падеж конгруенцијски се прилагођавају својим категоријама именици које одређују (здрав човек, здравог човека, здравом човеку…; здрава уметница, здраве уметнице, здравој уметници…). Такође, имају категорију степена поређења (здрав, здравији, најздравији) и категорију вида (зелен, зелени), али су ове категорије мање граматикализоване него претходне, јер су обавезне само за описне придеве, уз неке изузетке, а не за све придеве. Придеви одговарају на питања какав? који? или чији?, а у реченици најчешће имају функцију конгруентног атрибута (Данас је лепо време), или именског дела предиката (Уметност је лепа, уметник мора бити инспирисан), апозитива (Промрзли, грејали су се поред ватре), ређе и неке друге функције. Исп. компарација, врста речи, род, број, падеж, именске речи.