позајмљеница 1. језичка јединица (фонема, морфема, реч, израз, конструкција) преузета из другог, страног језика. Позајмљивање се врши на више различитих језичких нивоа, на пример фонема ф се одомаћила у српском језику захваљујући грчким лексемама позајмљеним у старословенском језику, као што су farisei, filosofx и сл. Преузето је више творбених морфема, на пример из турског језика суфикси –чија/-џија, –лија итд., из немачког префикс об(е)р-, из грчког и латинског језика префикси а-, анти-, архи-, макро-, микро- итд, дис-, екс-, екстра-, ко-, макси-, мини- итд. Најчешће је позајмљивање на нивоу лексике.
2. одомаћена и добро адаптирана реч (израз, конструкција), преузета из другог, страног језика; позајмица, посуђеница. То је страна реч која се асимиловала на фонетском, графичком, морфолошком, творбеном и/или семантичком нивоу, поставши саставни део лексичког фонда језика, за разлику од туђице, које се није адаптирала у довољној мери и осећа се као страно тело у језику. Термин п. је у српској науци почео да се употребљава с почетка XX века (тачније, од 1913. године, в. Р. Симоновић (прир.): Л. Костић, Допуна Вуковог Рјечника, Сомбор, репринт Београд: Чигоја штампа, 2007). Резултат је универбизације: позајмљена реч > позајмљеница, по пореклу је калк према нем. Lehnwort ‘позајмљена реч’ (формално је изведен од основе пасивног партиципа глагола позајмити и суфикса –ица у служби поименичавања придева). Пре њега се, још од Вука Караџића до друге половине XX века, примењивао синонимни термин позајмица у ширем филолошком смислу преузимања било којих елемената из једног језика у други и у контексту књижевног позајмљивања (вероватно под утицајем нем. Entlehnung ‘позајмица’). Други синонимни термин посуђеница односи се на посуђену, тј. позајмљену реч из туђег језика, но он је више заступљен у западном делу српскохрватског језичког простора. Српски, као и многи други језици, у великом је степену прималац страних језичких елемената, који могу бити стари или нови. Уколико су примљени у прасловенском периоду, третирају се као домаћа лексика. Позајмљенице су најчешће старе стране речи, стигле углавном преко народних говора, али има и рецентних, које су новијег датума, заједничко им је то да се не препознају као туђе пошто су се добро уклопиле у домаћи језички систем. Ту спадају: романизми (п. из романских језика, међу којима се разликују п. из вулгарно-латинског, италијанског, француског и других романских језика, као што су: бандера, боца, бура, мода, палата, роба, роман итд.), грецизми (позајмљенице из грчког језика, нпр. анђео, дуња, ђаво, ђак, јефтино, комад, мирисати), турцизми (позајмљенице из турског језика, нпр. бибер, боја, дуван, кајсија, топ, чамац, чарапа), германизми (позајмљенице из германских језика, нпр. вага, креда, лењир, кромпир, пегла, рерна, шнала), англицизми (позајмљенице из енглеског језика, нпр. тинејџер, трамвај, тролејбус, ђус, хамбургер), русизми (позајмљенице из руског језика, нпр. горд, дворац, живописан, изјаснити се, искрен, користољубив, способан, учтив), бохемизми (позајмљенице из чешког језика, нпр. доследан, збирка, наслов, околност, појам, складиште, смер), хунгаризми (позајмљенице из мађарског језика, нпр. алас, астал, ашов, битанга, бунда, вашар, газда) итд. У позајмљенице се убрајају стручни и научни термини, као и у општој употреби интернационализми, стране речи које чине саставни део лексичког фонда многих језика, начињене по латинском и грчком узору, нпр. аутобус, биоскоп, вентилатор, дигитрон, јануар, компјутер, телевизор, телефон итд. Семантичка и преводна п. настаје калкирањем односно једним од начина преузимања речи из других, страних језика и представља позајмицу семантичке природе, нпр. новоградња према нем. Neubau, миш ‘компјутерски показивачки уређај’ према енгл. mouse. Исп. страна реч, туђица, калк, варваризам.
Литература:
Aлановић, Миливој, „Германизми у речнику српскохрватскога књижевнога језикаˮ, Прилози проучавању језика 30–32, Нови Сад, 1999–2000, 297–309.
Большой энциклопедический словарь. Языкознание, Главный редактор В. Н. Ярцева, Научное издательство »Большая Российская энциклопедия«, Москва, 1998.
Влајић-Поповић, Јасна, „Грецизми у српском језику (осврт на досадашња и поглед на будућа истраживања)ˮ, Јужнословенски филолог LXV, Београд, 2009, 375–403.
Влајић-Поповић, Јасна, „Етимологија у српским описним речницимаˮ, Савремена лексикографија у теорији и пракси, колективна монографија, Филолошки факултет, Београд, 2014, 93–112.
Влајић-Поповић, Јасна, „Из историјата једног лингвистичког термина (позајмљèница – једна пòзајмица која се не узима пòзајмицē)ˮ, у: Рајна Драгићевић (ур.), Путевима речи. Зборник радова у част Даринки Гортан Премк, Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду, 2017, 527–536.
Вучковић, Снежана, Повест словља : историјсколексиколошка истраживања, Београд: Филолошки факултет, Чигоја штампа, 2017.
Ђинђић, Марија, Турцизми у савременом српском књижевном језику (семантичко-деривациона анализа), докторска дисертација, Београд: Филолошки факултет, 2013.
Enciklopedijski leksikon. Srpskohrvatski jezik, Asim Peco, Živojin Stanojčić (ur.), Beograd: Interpres, 1972.
Јанковић Јелена, Етимологија у часопису „Наш језик”, необјављена докторска дисертација, Београд: Филолошки факултет, 2017.
Клајн, Иван, „Услови за асимилацију страних речиˮ, Анали Филолошког факултета 6, Београд, 1966, 433–443.
Клајн, Иван, „Страна реч – шта је то?ˮ, Зборник за филологију и лингвистику X, Нови Сад: Матица српска, 1967, 7–24.
Клајн, Иван, Милан Шипка, Велики речник страних речи и израза, Нови Сад: Прометеј, 2008.
Lubaś, Władysław, „Позајмљенице – нови проблеми језичке политике у словенским земљамаˮ, Научни састанак слависта у Вукове дане 41/1, Београд, 2012, 35–44.
Мршевић-Радовић, Драгана, „Језичка култура и чистота језика (I)ˮ, Научни састанак слависта у Вукове дане 33/3, Београд, 2004, 207–213.
Мршевић-Радовић, Драгана, „Језичка култура и чистота језика (II)ˮ, Научни састанак слависта у Вукове дане 34/3, Београд, 2005, 263–278.
Prćič, Tvrtko, „O anglicizmima iz četiri različita ali međupovezana uglaˮ, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику XLVII/1–2, Нови Сад, 2004, 113–129.
Планкош Јудита (ур.), О лексичким позајмљеницама, Зборник радова са научног скупа „Стране речи и изрази у српском језику са освртом на исти проблем у језицима националних мањинаˮ [Градска библиотека, Суботица, 18–20. октобар 1995], Суботица–Београд: Градска библиотека Суботица, Институт за српски језик САНУ, 1996.
Schneeweis, E., Die deutschen Lehnwörter im Serbokroatischen in kulturgeschichtlicher Sicht, Berlin, 1960.
Тешић, Ана, Романизми у народним говорима Старе Црне Горе и Брда, докторска дисертација, Београд: Филолошки факултет, 2016.
Crepajac, Ljiljana, „Prilog proučavanju grčkih semantičkih pozajmljenica i prevedenica u srpskohrvatskomˮ, Živa antika, god. XXVIII/1–2, Skoplje, 1978, 75–84.
Škaljić, Abdulah, Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, četvrto izdanje, Sarajevo: „Svjetlost“, 1979.