етимологија (грч. ἐτυμολογία ‘право, истинско значење речи’) 1. наука која проучава порекло и развој речи (морфема, фразеологизама); посебна грана дијахронијске (историјске) лингвистике која истражује гласовне, творбене и семантичке услове под којима је нека реч у току језичког развитка добила одређени облик и значење. Порекло речи се тумачи тако што се реч подвргавава етимолошкој анализи (уз коришћење филолошких истраживања, дијалекатских података, компаративног метода, проучавања семантичких промена), препознаје се корен речи, анализира њена структура, одређује време настанка, првобитни облик, изворно значење и указује на (потпуне, формалне, семантичке) паралеле у другим језицима. Савременим се методолошким поступком уважавају сви релевантни фактори (фонологија, прозодија, морфологија, синтакса, творба, семантика, хронолошка и дијалекатска раслојеност лексике и њена ареална дистрибуција), а њиховом правилном интерпретацијом се у великом броју случајева долази до ваљаног етимолошког тумачења. Савремена етимолошка истраживања представљају реконструкцију историје речи, полазећи од њеног савременог стања према старијим језичким формама, сежући колико је год могуће даље у прошлост. Међутим, задатак савремене е. није само трагање за етимоном, првобитним, изворним обликом и значењем речи, већ захтева праћење развоја и разјашњавање евентуалних различитих рефлекса, промена форме и значења уколико су се десиле током времена. Предмет е. су најчешће непрозирне речи, посебно оне које језик баштини из старијег периода развоја, или неразјашњене речи које долазе из дијалекатских извора. У последњим деценијама истражују се нове теоријске поставке у третирању неких већ постојећих проблема и сагледавају се нове перспективе у решавањима која су раније сматрана коначним или покушавају да се оригиналним приступом нађу решења за традиционално нерешиве етимологије. Е. је у тесној вези са филологијом, етнографијом, националном и културном историјом, историјском компаративистиком односно поредбеном лингвистиком, дијалектологијом, лексикологијом, ономастиком и другим лингвистичким дисциплинама. Резултате етимолошких проучавања пружају етимолошки речници који обухватају целокупан лексички фонд једног језика пружајући објашњења и претпоставке о пореклу речи (као што је Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika (1971–1974) Петра Скока и Етимолошки речник српског језика, који се израђује при Институту за српски језик САНУ). 2. порекло речи; објашњење, тумачење порекла и значења речи, обично свођење на њен корен (нпр. новац је од нов) или излагање елемената од којих је она састављена (новац је од нов + ‑ац). Исп. етимон, народна етимологија, дијахронијска (историјска) лингвистика.
Литература
Бјелетић Марта, Етимологија као лингвистичка дисциплина и рад на етимолошком речнику српског језика, предавање у Друштву младих лингвиста: https://www.youtube.com/watch?v=bG6rjGwx8GM
Влајић Поповић Јасна, Бјелетић Марта, Словенска етимолошка лексикографија и нови етимолошки речник српскохрватског језика, Задужбина, 1995: 5.
Влајић Поповић Јасна, Етимологија у српским описним речницима, Савремена лексикографија у теорији и пракси, колективна монографија, Филолошки факултет, Београд 2014, 93–112.
Влајић Поповић Јасна, Alemko Gluhak, Hrvatski etimološki rječnik, Zagreb 1993, August Cesarec, 832 стр, Јужнословенски филолог LI, Институт за српски језик САНУ, Београд 2015: 339–349.
Влајић Поповић Јасна, Српска етимологија између дијахроније и дијалектологије, Граматика и лексика у словенским језицима, Нови Сад/Београд 2011: 323–336.
Јанковић Јелена, Етимологија у часопису „Наш језик”, необјављена докторска дисертација, Београд: Филолошки факултет, 2017.
Лома Александар, Етимологија и дијалектологија у дијахроној перспективи. Из искуства рада на Етимолошком речнику српског језика, Теорија дијахронијске лингвистике и проучавање словенских језика, ур. Ј. Грковић Мејџор, М. Радовановић, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности: Српски језик у светлу савремених лингвистичких теорија, књ. 4, Београд 2010: 89–101.
Огледна свеска, Етимолошки одсек Института за српски језик САНУ, Београд 1998.
Večerka Radoslav a kolektiv [Adolf Erhart, Eva Havlová, Ilona Janyšková, Helena Karlíková], Uvedeni do etymologie, Nakladatelství Lidové noviny, Praha 2006.
Sikimić Biljana, Etimologija i male folklorne forme, Institut za srpski jezik SANU, Biblioteka Južnoslovenskog filologa, Nova serija knj. 11, Beograd 1996.
Šipka Danko, Osnovi leksikologije i srodnih disciplina, drugo, izmijenjeno i dopunjeno izdanje, Novi Sad 2006: 137–141.
Линкови
Liddell Henry George, Scott Robert, A Greek-English Lexicon, грч. ἐτυμολογία. <http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:1999.04.0057:entry=e)tumologi/a> [Приступљено 24.5.2021]
Nový encyklopedický slovník češtiny. <https://www.czechency.org/slovnik/ ETYMOLOGIE> [Приступљено 24. 5. 2021]