семантика (грч. semantikós) једна је од основних грана лингвистике, која се бави проучавањем значења у језику и плана језичког садржаја на свим његовим нивоима, од морфема, преко речи и синтагме, до реченице и дискурса. Назив семантика за науку о језичким значењима потиче из дела „Увод у семантику“ француског лингвисте Мишела Бреала из 1897. године, а после тога је овај термин постао општеприхваћен у Француској, као и у другим земљама. У литератури се могу срести и термини сематологија, глосологија, рематика, рематологија, који нису ушли у ширу употребу. Термин семантика се употребљава и у филозофији и у логици, али не са истим значењем као у лингвистици. Сматрајући углавном језик оруђем људског ума и изразом човекових мисли, филозофска с. испитује односе између језичких израза и појава у свету на које се они односе. Она анализира услове под којима се може рећи да су ти изрази истинити или лажни, као и на чиниоце који утичу на интерпретацију језика у употреби. Логичка с. проучава значења израза уз помоћ логичких система анализе, те је као таква ближа формалној логици или математици него лингвистици. Када говоримо о семантици у лингвистичком смислу, можемо је поделити на: синхронијску (описну, дескриптивну) семантику и дијахронијску (динамичку, еволутивну) семантику. Дијахронијска с. прати промене значења и развој језичких јединица у времену и као таква је веома блиска етимологији, која се бави истраживањем порекла појединих речи и њиховог изворног значења, као и анализом развитка тог значења. Синхронијска с. бави се проучавањем значења језичких јединица у једном временском тренутку и блиска је лексикологији и лексикографији, које се баве морфолошким и семантичким проучавањем речничког система неког језика или упоређивањем тих система у два или више језика. Исп. етимологија, лексикологија, лексикографија.
Литература
Бугарски, Ранко, Увод у општу лингвистику, треће, прерађено издање, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1995.
Ivić, Milka, Pravci u lingvistici, deveto, dopunjeno izdanje, Beograd: Izdavački program Biblioteke XX vek, 2001.
Škiljan, Dubravko, Pogled u lingvistiku, 3. izdanje, Zagreb: Školska knjiga, 1987.