морфема (грч. μορφή [morphḗ] ‘облик’, фр. morphème) најмања језичка јединица која носи неко значење (граматичко, творбено или лексичко). Разликују се везане и слободне (према критеријуму самосталности), као и граматичке и творбене (према типу процеса у коме учествују односно према својој улози у њему). Слободна морфема може имати лик као самостална реч у реченици (нпр. зуб и зуб-ар), док је везана повезана са слободном морфемом (нпр. про-пу̀стити). Граматичка морфема (још и граматички наставак или наставак за облик) служи за грађење облика променљивих речи (нпр. књи̏г-е, пе̏ва̄–мо), док творбена м. учествује у творби речи (нпр. лѐк- а̄р). Такође, граматичка морфема долази после творбене, никад обратно. У творбене морфеме спадају афикси и коренска морфема (корен). Исп. корен, афикс.