афикс (лат. affixus партицип перфекта пасива глагола affīgō 1. sg., affīgere ‘приковати, причврстити’) 1. у ширем смислу најмања несамостална језичка јединица која је носилац граматичког или творбеног значења; граматичка или творбена морфема која се додаје корену, односно творбеној основи; афиксална морфема, формант; понегде и афиксни елемент. У формалном погледу може чинити један глас или скуп гласова, може бити и тзв. нулта морфема (ø), која представља одсуство гласа. У афиксе се убрајају префикси (долазе на почетак речи, односно испред корена/творбене основе: изго̀рети), суфикси (долазе на крај речи, односно иза корена/творбене основе: књѝжа̄р), инфикси (јављају се између корена и наставка: ме̏ркати) и граматички наставци (долазе иза корена речи, иза суфикса и иза основе). У лингвистици су подељена мишљења у вези са питањем има ли а. значење независно од основе или значење добија у споју с основом. При творби нових речи и нових облика афикси имају одређено творбено односно граматичко значење у споју с основом (нпр. -чић има значење умањивања у деривату сло̀нчӣћ [према сло̏н], а пејоративно значење у деривату офицѝрчӣћ [према офѝцӣр], -а има значење женског рода у ле́па [према ле̑п], -а има значење генитива у гра̑да [према гра̑д]), али нису самосталне јединице, те се због тога називају и везаним елементима. Афикси могу, дакле, бити носиоци лексичког или граматичког значења, па се разликују деривациони и граматички. Процес образовања нових речи помоћу афикса назива се афиксација. За детерминацију суфикса и префикса који дају богате творбене моделе користи се детерминатив продуктиван (нпр. суфикс -ар продуктиван је за извођење именица са значењем занимања: апотѐка̄р, ба̀нка̄р, библиотѐка̄р...) Исп. префикс, префиксација, суфикс, суфиксација, инфикс, творбени начин, творбени процес, извођење, деривација, творба речи, морфологија.
Литература:
Ћорић, Божо, Творба именица у српском језику (одабране теме), Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2008.
Клајн, Иван, Творба речи у савременом српском језику. Део 2, Суфиксација и конверзија, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства – Институт за српски језик САНУ и Нови Сад: Матица српска, 2003.
Ђуровић, Сања, „Основни појмови морфематике српског језикаˮ, у: Предраг Пипер и Владан Јовановић (ур.), Словенска терминологија данас, Београд: Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ, 2017.