творба речи 1. у ширем смислу обухвата дериватологију као део науке о језику који проучава принципе грађења речи; в. дериватологија. 2. у ужем смислу подразумева процес настанка нових речи. У литератури се истиче да постоје две врсте творбе: семантичка (или лексичко-семантичка) и морфемска (морфолошка) творба. Морфемска (морфолошка) творба подразумева творбена средства (афиксалне морфеме и неафиксалне морфеме [корен и основу]). Лексичко-семантичка творба се заснива на промени семантике полазне речи, па нова реч настаје без учешћа творбених форманата: ри̏ба̄р − човек који лови рибу и ри̏ба̄р − птица која лови рибу. Проблем настаје у покушају разграничавања хомонимије од полисемије. Тај проблем је врло лако решив када је реч о конверзији, будући да она подразумева промену и врсте речи (зѐлен − који је зелене боје и зе̏ле̄н − заједнички назив за неколико врста поврћа). У србистици се т. р. фокусира на морфемску (морфолошку) творбу, уз јако запостављање лексичко-семантичке, што често отежава разумевање дериватолошког система уопште.
Литература:
Ћорић, Божо, Творба именица у српском језику (одабране теме), Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2008.