дериватологија (од дериват < лат. dērīvātus партицип перфекта пасива глагола dērīvō 1. sg., dērīvāre ‘одвести, водити’ + -логија < грч. -λογία [-logía] ‘знање’, λόγος [logós] ‘реч’) лингвистичка дисциплина чији је предмет творба речи, наука о грађењу речи, наука о творби речи. Иако се ова научна дисциплина у јужнословенској лингвистици дуго посматрала као део морфологије, у савременој србистици развија се као самостална језичка дисциплина, са појмовно-терминолошким апаратом који карактеришу наслеђени (традиционални) термини и нови, интернационални (пре свега, славистички), какав је и термин дериватологија. У оквиру дериватологије проучавају се принципи, процеси, услови и начини творбе речи. Д. проучава процесе и поступке настајања нових лексичких јединица од творбених основа и афикса, чиме се одваја од морфологије која у ужем смислу изучава облике речи. Бави се мотивисаним речима, односно речима које наспрам себе имају одговарајућу основинску (мотивну реч). Дериватологија у ширем смислу тиче се грађења нових речи, прихватљивих и неприхватљивих творбених модела, потребних, довољних и нужних разлога за прихватање или одбацивање одређених речи, другим речима − врло је тесно повезана са лексикологијом, семантиком и језичком културом. Примера ради, од одговора на питање да ли је реч превара́нција или реч психо̀лошкиња нормативно прихватљива, зависи с једне стране, да ли се нарушава језички систем у креативне сврхе, да ли је то манифестација лудичке функције језика, или је на основу постојећег модела сачињена неопходна реч која ће попунити празно место у систему задовољавајући критеријум сврсисходности. Богаћење речничког фонда једног језика заснива се првенствено на творби речи, па тек онда на позајмљивању страних речи и промени значења постојећих речи, отуда д. кореспондира и са лексикологијом, нормативистиком, компаративном лингвистиком, етимологијом итд. Исп. деривација, извођење, морфологија, творбена основа, творбени наставак, творбени начин, творбени процес, афикс.
Литература:
Ћорић, Божо, Творба именица у српском језику (одабране теме), Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2008.
Ђуровић, Сања, „Основни појмови морфематике српског језикаˮ, у: Предраг Пипер и Владан Јовановић (ур.), Словенска терминологија данас, Београд: Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ, 2017.