деривација (лат. dērīvātiō ‘одвођење’ < dērīvō 1. sg., dērīvāre ‘одвести, водити’) 1. у ужем значењу творбени начин којим се граде речи додавањем суфикса на творбену основу; суфиксација, извођење. Деривација у ужем смислу или суфиксација најпродуктивнији је начин творбе у српском језику. Додавањем суфикса може се променити врста речи (ра̏т – ра̏товати) или може остати иста (тра́ва – тра̀вица). Производ деривације назива се дериват (изведеница, изведена реч). Између деривата и основинске (мотивне) речи мора постојати формално-семантичка веза која се назива мотивација (мотивисаност). У формални састав изведене речи неће улазити цела основинска реч, већ само њен елемент – творбена основа. Деривацијом настају нове речи (књи̏га – књѝжара, књи̏жица, књи̏шкӣ), док флективним процесима настају нови облици исте речи (књи̏га – књи̏ге, књи̏зи…), што је предмет проучавања морфологије у ужем смислу. У србистици је присутно и схватање по којем д. у ужем смислу обухвата, осим суфиксације, и префиксацију (грађење речи помоћу префикса), дакле, афиксацију уопште. Сматра се изузетно продуктивним начином творбе када је реч о српском језику. Као посебан тип деривације издваја се регресивна деривација. Под овим термином подразумева се грађење нових речи одбацивањем префикса или суфикса који су део творбене структуре мотивне речи (хо́дати − хо̑д). Код појединих аутора јаваља се и термин нулта суфиксација, при чему се подразумева да творбени формант који учествује у овом начину творбе има нулту гласовну вредност (тзв. нулти суфикс). У литератури се јавља и секундарна деривација (суфиксација), плеонастичка деривација (суфиксација), при којој се се додавањем суфикса не добијају нове лексеме с посебним лексичким значењем, односно не добијају се речи чије је значење промењено (ваш- + -ка > ва̏шка, кћер- + -ка > кће́рка, кокош- + -ка > ко̀ко̄шка) већ се њоме само облички мења реч. 2. у ширем значењу творба речи уопште, грађење речи, образовање речи. Исп. извођење, дериватологија, суфиксација, морфологија, морфема, афикс.
Литература:
Ћорић, Божо, Творба именица у српском језику (одабране теме), Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2008.
Клајн, Иван, Творба речи у савременом српском језику. Део 2, Суфиксација и конверзија, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства – Институт за српски језик САНУ и Нови Сад: Матица српска, 2003.
Клајн, Иван, Предраг Пипер, Нормативна граматика српског језика, Нови Сад: Матица српска, 2013.