префиксација (од префикс < лат. praefīxus партицип перфекта пасива глагола praefīgō 1. sg., praefīgere ‘спреда набости, утакнути’; фр. préfixation, енгл. prefixation) творбени начин приликом ког се на творбену основу додају префикси; префиксална творба. У споју с творбеном основом током префиксације не мења се врста речи (за разлику од суфиксације, где је то могуће). Традиционално се у уџбеницима префиксална творба посматра као део композиције, али се могу наћи схватања по којима се издваја као засебан творбени начин. Међутим, она је много ближа према својим карактеристикама деривацији него другим начинима творбе. Исти префикс може долазити на различите врсте речи: на̏глӯв − на̀цртати − на̏крӣво; по̏танак − по̀ставити − по̏ма̄јка. Ни у једном од ових примера не долази до промене врсте речи при грађењу нове. Такође, при удруживању, сваки префикс задржава своје значење и ретки су случајеви нагомилавања префикса (попут прерасподе́лити). Функцију префикса могу имати и морфеме које по свом пореклу нису самосталне речи, те се тиме сличност суфикса и префикса повећава: пра-, раз-, об-, про-, су-… У функцији префикса јављају се и бројне морфеме страног порекла, такође несамосталне, као што су: а-, анти-, архи-, дија-, де-, дис-, екс-, епи-, инфра-, ко-, пост-, ре-, суб-, вице-… Има аутора који истичу да се суфиксација и префиксација могу посматрати као два засебна творбена начина, при чему би хипероним за оба био деривација (пре него афиксација, што се такође може срести у нпр. руској литератури) будући да се она може третирати као начин творбе током ког нова реч настаје од једне мотивне речи. Диференцијација у односу на суфиксацију може се демонстирати творбеном анализом: неза̀послено̄ст није добијена префиксацијом иако је антонимична у односу на за̀послено̄ст него деривацијом од придева неза̀послен, чему иде у прилог једнакост између творбеног и лексичког значења: „стање онога који је незапослен” (мотивна реч је неза̀послен, а суфикс је –о̄ст).
Литература:
Радовић Тешић, Милица, Именице с префиксима у српском језику, Библиотека Јужнословенског филолога, књ. 20, Београд: Институт за српски језик, 2002.
Ћорић, Божо, Творба именица у српском језику (одабране теме), Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2008.
Лепојевић, Јелена, „Префиксално-суфиксална творба на материјалу руског и српског језикаˮ, Језик и књижевност у контакту и дисконтакту, Ниш, 2015, 43−56.
Ђуровић, Сања, „Основни појмови морфематике српског језикаˮ, у: Предраг Пипер и Владан Јовановић (ур.), Словенска терминологија данас, Београд: Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ, 2017.