префиксоид (од префикс < лат. praefīxus партицип перфекта пасива глагола praefīgō 1. sg., praefīgere ‘спреда набости, утакнути’; енгл. prefixoid) творбена везана морфема, најчешће страног (обично грчког или латинског) порекла, која долази на почетак речи или творбене основе и чува лексичко значење, нпр. хидрогра̀фија, псеудоу̀метно̄ст, агроеконо̀мија, аутосугѐстија, надрилѐка̄р. Често се као разлика на семантичком плану у односу на префикс истиче конкретизација: п. конкретизује значење мотивне речи (хиперинфла́ција је ’велика инфлација’), док префикс модификује значење (по- у потр̏чати, полѐтети означава почетак радње означене мотивним глаголом). Срећу се још и следећи називи: квазипрефикс, полипрефикс. Исп. префикс.
Литература:
Радовић Тешић, Милица, Именице с префиксима у српском језику, Библиотека Јужнословенског филолога, књ. 20, Београд: Институт за српски језик, 2002.