фонологија (од фоно- < грч. φωνή [phōnḗ] ‘звук, глас’ + -логија < грч. -λογία [-logía] ‘знање’, λόγος [logós] ‘реч’; фр. phonologie, енгл. phonology) део науке о језику који се бави изучавањем фонема, јединица језичког система која обележава разлику у значењу. Термин ф. употребљава се да означи више појмова: као назив за општу науку о гласовима (фонемику), коју заједно чине фонетика и фонологија, као синоним за фонетику и као назив за одређене фонетске дисциплине: дијахронијску фонетику, синхронијску фонетику, дескриптивну фонетику, акустичку фонетику и сл. У науци о језику најзаступљенија теорија је она у којој се термини фонетика и ф. разликују према сфери изучавања: фонетика изучава артикулационе, акустичке и аудитивне особине гласова, а ф. изучава фонеме као дистиктивне јединице које уносе разлику у значењу. Фонеме су груписане у фонолошке системе, а међусобно се разликују на основу дистинктивних обележја. Изучавањем фонолошког система једног језика могу се утврдити различити фонетски односи, везе и контрасти међу фонемама и другим језичким јединицама. Предмет фонологије јесте приказивање структуре и распореда фонема и фонемских система у одређеном језику, чиме би се могли утврдити основни принципи и разлике између гласовних система свих језика. Фонологија се бави питањима сегментације фонационог низа и утврђивањем дистрибуције, хијерархије и дистинктивних обележја фонема. Фонолошка истраживања могу бити сегментна (анализа говора подељеног на фонеме) и супрасегментна (анализа говора подељеног на јединице веће од фонеме – акценатске и интонационе целине). Развој фонологије као посебне лингвистичке дисциплине одвијао се у оквиру прашке лингвистичке школе. Зачетником ове дисциплине сматра се Николај С. Трубецкој. Исп. фонема, глас, фонетика, артикулациона фонетика, акустичка фонетика, аудитивна фонетика, експериментална фонетика.
Литература:
Петровић, Драгољуб, Снежана Гудурић, Фонологија српског језика, Београд: Институт за српски језик САНУ – Београдска књига – Матица српска, 2010.
Subotić, Ljiljana, Dejan Sredojević, Isidora Bjelaković, Fonetika i fonologijа: ortoepska i ortografska norma standardnog srpskog jezika, Filozofski fakultet: Novi Sad, 2012.