експериментална фонетика фонетска дисциплина у оквиру које фонетска проучавања служе механичким или електронским апаратима за испитивање акустичке (физичке) и артикулационе (физиолошке) стране гласова; инструментална фонетика, лабораторијска фонетика. Настала је у XIX, а свој процват доживљава у XX веку захваљујући развитку природних и техничких наука, пре свега физике и електронике. Е. ф. настоји да објективно региструје гласове, не разматрајући њихово значење или семантички садржај, чиме открива физичке особине гласа које превазилазе човекове моћи опажања. Захваљујући експерименталној фонетици, фонологија је у другој половини XX века развила различите теорије и објаснила многе карактеристике језика и његовог функционисања. У оквиру експерименталних истраживања говор информатора снима се и анализира на различитим инструментима, као што су фонограф, магнетофон, кимограф, осцилограф, спектограф. Најстарија техника која се употребљавала у оквиру експерименталне фонетике је палатографија – проучавање артикулације посматрањем или фотографисањем физиолошког контакта језика и палатума током производње гласа или стављањем у уста палатографа или електропалатографа (вештачког непца) помоћу којег се добија палатограм, отисак језика на палатуму. Палатограм (глосограм) може бити и цртеж или фотографија тачке контакта језика и непца за време артикулације. Положај појединих делова говорног апарата при артикулацији неког гласа утврђиван је рендген апаратом. Кимограф је уређај који је регистровао покрете појединих говорних органа, трајање артикулације и уложену биолошку енергију за производњу гласа. Спектрограф је основни инструмент за проучавање акустичких карактеристика гласа, помоћу којег приликом снимања гласа настаје спектрограм (сонограм), слика на којој се огледају промене у трајању, интензитету и фреквенцији звучног таласа на временској оси (хоризонтална оса представља време, вертикална фреквенцију, а интензитет или амплитуде графички су приказане црним линијама). Данас се е. ф. врши уз помоћ рачунарске технике и посебних програма, као што су UNICE, PRAAT, SoundForge и сл. Е. ф. има посебно место и у педагогији, настави страних језика, медицини, логопедији и сл. Исп. фонетика, артикулациона фонетика, аудитивна фонетика, акустичка фонетика, резонатор, тон, фреквенција, шум.
Литература:
Subotić, Ljiljana, Dejan Sredojević, Isidora Bjelaković, Fonetika i fonologijа: ortoepska i ortografska norma standardnog srpskog jezika, Filozofski fakultet: Novi Sad, 2012.