шум звук који настаје неправилним звучним осцилацијама треперећег тела (гласних жица). На основу акустичких особина гласове можемо поделити на тонове и шумове. Приликом изговора тонова, фонациона струја пролази слободно и не наилази на препреку, док приликом изговора шумова фонациона струја наилази на препреку која ствара утисак шума или шумности. У српском језику безвучни консонанти су прави шумови, звучни консонанти су шумови са тоном, сонанти су тонови са слабим шумом, док су вокали прави тонови. Уколико се изговоре у шапату, и вокали и сонанти могу постати шумови. Шумови који садрже више високих фреквенција називају се акутним, док се они који садрже ниже фреквенције називају грависним. Појам слога представља контраст између тона и шума. Шумови су неправилне звучне осцилације, а тонови правилне звучне осцилације. Исп. глас, тон, фреквенција.
Литература:
Милетић, Бранко, Основи фонетике српског језика, Београд: Знање, 1952.
Петровић, Драгољуб, Снежана Гудурић, Фонологија српског језика, Београд: Институт за српски језик САНУ – Београдска књига – Матица српска, 2010.
Malmberg, Bertil, Fonetika, Sarajevo: Svjetlost – Zavod za udžbenike, 1974.