аудитивна фонетика грана фонетике која проучава перцепцију гласова, посредством уха, слушног нерва и мозга. Фонетика се дели на три главне гране: акустичку фонетику, која проучава физичка својства гласова, артикулациону фонетику, која проучава физиолошка својства гласова и артикулацију говора, и аудитивну фонетику, која проучава перцепцију гласова. А. ф. проучава и пријем говорног сигнала путем слушног апарата, уочавајући поремећаје до којих долази приликом декодирања говора. А. ф. није довољно проучена област фонетике, будући да подлеже субјективности, те приликом утврђивања психичких и нервних реакција на гласове долази до потешкоћа. Анатомска и физиолошка проучавања уха, као и технике за мерење слушања користе се у оквиру аудиологије и аудиометрије. А. ф. данас је првенствено медицинска дисциплина. Исп. фонетика, артикулациона фонетика, акустичка фонетика, експериментална фонетика.
Литература:
Петровић, Драгољуб, Снежана Гудурић, Фонологија српског језика, Београд: Институт за српски језик САНУ – Београдска књига – Матица српска, 2010.
Subotić, Ljiljana, Dejan Sredojević, Isidora Bjelaković, Fonetika i fonologijа: ortoepska i ortografska norma standardnog srpskog jezika, Filozofski fakultet: Novi Sad, 2012.