аспирација (лат. aspiratio) кратак чујни издах који се може јавити уз артикулацију појединих гласова. До аспирације долази услед препреке фонационој струји формираној у задњем делу усне дупље. Звук који настаје приликом изговора гласа са аспирацијом (аспирате) сличан је гласу х, чује се грлени призвук (хак). Аспирата или аспировани консонант углавном је фарингални или грлени задњонепчани глас фрикативне природе. Аспирацији углавном подлежу плозиви, док се аспирација других гласова ретко јавља. У међународном фонетском алфабету (IPA) аспировани глас означава се малим словом х [ʰ] изнад гласа уз који се јавља. На основу места настанка у речи, а. може бити почетна или средња (унутрашња), док на основу врсте гласа којем претходи може бити вокалска или консонантска. У неким светским језицима, као што је хинди, а. прави разлику између звучних и безвучних консонаната. У српском језику нема аспированих консонаната. Исп. артикулација, глас, грлени глас.