асимилација (лат. assimilation ‘изједначавање’) утицај једног гласа на други, обично суседни глас, тако да ти гласови постану слични или исти; једначење, једначење гласова. Асимилацији и дисимилацији, разједначавању, подлежу сви гласови у српском језику. Резултати асимилација предмет су и синхронијских и дијахронијских истраживања. А. може бити потпуна или делимична. До потпуне асимилације долази када се одређени глас потпуно једначи са другим гласом, те након сажимања нестаје. А. вокала претходила је сажимању вокала у случајевима као што су: којега>коега>коога>кога, твојега>твоега>твоога>твога и сл. До делимичне асимилације долази када се глас не једначи потпуно са другим гласом, већ се једначе само одређени елементи тог гласа: звучност, место или начин творбе. Једначење сугласника по звучности је гласовна промена приликом које се, када се један до другог нађу гласови различити по звучности, први сугласник у низу једначи са другим – безвучни глас замењује се звучним парњаком и обрнуто: *врабца>врапца, *учбеник>уџбеник, *сладка>слатка, и сл. Једначење сугласника по месту творбе подразумева гласовну промену у којој се глас с замењује гласом ш, а глас з гласом ж, када се нађу испред гласова: ч, џ, ћ, ђ, љ или њ: *замисљати>замишљати, *пазити>пазљив>пажљив и сл. У оквиру ове гласовне промене одвија се и замена гласа н гласом м када се нађе испред гласа б: *станбени>стамбени, *зеленбаћ>зелембаћ и сл. У појединим случајевима долази до одступања од ових гласовних промена, а у појединим се одвијају и обе промене истовремено, као у примеру:*изчашити>*исчашити>ишчашити. На основу правца у којем се а. одвија постоје регресивна, прогресивна и узајамна асимилација. Приликом регресивне асимилације први глас у низу мења се под утицајем другог гласа, као што је то у примеру *разчешљати> *расчешљати>рашчешљати или дијалекатским облицима дошао>*дошоо>*дошо, волео>*волоо>*воло и сл. Прогресивна а. односи се на промену гласа под утицајем гласа који му претходи и углавном се јавља у одређеним дијалектима: дошао>*дошаа>*доша, ишао>*ишаа>*иша. У оба поменута случаја прво је извршена а., а потом сажимање вокала. Трећи тип асимилације, узајамна а., такође се јавља у дијалектима и односи се на међусобни утицај гласова: дјевојка>ђевојка. Уколико се а. врши имеђу двају суседних гласова у речи назива се контактном или органском, док се а. између удаљених гласова назива дистантном или хармоничном. Исп. глас, гласовна алтернација, дисимилација.
Литература:
Белић, Александар, Основи историје српскохрватског језика, Фонетика, 2006.
Милетић, Бранко, Основи фонетике српског језика, Београд: Знање, 1952.
Enciklopedijski leksikon: mozaik znanja. Srpskohrvatski jezik, Asim Peco i Živojin Stanojčić (ur.), Beograd: Interpres, 1972.