архифонема

архифонема (од архи- < грч. ἀρχι[archi-] + фонема < грч. φώνημα [phṓnēma] ‘глас’; фр. archiphonème) скуп дистинктивних обележја која су заједничка двема фонемама. Термин а. дефинисао је Н. С. Трубецкој. Када у фонологији дође до проблема неутрализације, при чему се контраст између фонема губи у одређеним положајима у речи, један члан опозиције постаје репрезент архифонеме дате опозиције. Уколико као пример узмемо две фонеме које се налазе у опозицији према звучности – д и т, њихова а., односно скуп фонолошки релевантних својстава заједничких обема фонемама, биће дентална артикулација и експлозивност. Како би дошло до неутрализације ове опозиције, прва фонема у тој опозицији се губи, а на њено место, као представник архифонеме, долази фонема која је у тој опозицији сродна другој фонеми – ако је друга фонема звучна, на место прве фонеме доћи ће звучна фонема, а ако је друга фонема безвучна, на место прве фонеме доћи ће безвучна фонема: подпредседник>потпредседник, сватба>свадба. Исп. фонема, дистинктивна обележја, дистинкција.

Литература:
Трубецкој, Н. С., Начела фонологије, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци – Нови Сад, 2016.