народна етимологија 1. народно, нестручно тумачење неке (најчешће стране) речи на основу сличности или подударања са неком другом, обично несродном речи; 2. промена облика или изговора речи, услед довођења у (асоцијативну) везу с неком другом, добро познатом речи, како би она била разумљивија и изгледала или звучала сличније тој познатијој речи; пучка етимологија, паретимологија. Деловањем народне етимологије начињен је, на пример, назив за обућу каљача, pl. каљаче, од нем. Kalosche > срп. калошне, под утицајем речи кал, каљање и каљуга, а по угледу на народне називе за ствари, справе, алатке, делове одела (ветрењача, бркљача, варјача, капуљача). Приликом народне етимологије дешавају се промене морфемске структуре речи. Исп. етимологија.
Литература:
Вучковић, Снежана, „О основним типовима историјске промене морфемске структуре речиˮ, Научни састанак слависта у Вукове дане 48/3, Београд: Чигоја штампа, 2019, 63–77.
Enciklopedijski leksikon. Srpskohrvatski jezik, Asim Peco, Živojin Stanojčić (ur.), Beograd: Interpres, 1972.
Јанковић, Јелена, Етимологија у часопису „Наш језик”, необјављена докторска дисертација, Београд: Филолошки факултет, 2017.
Костић, Д., „Каљаче – снежњачеˮ, Наш језик I/2, 1933, 47–48.
Линкови:
Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje, Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2021. pučka etimologija: < https://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=51019> [Приступљено 21.9.2021]