етимон (грч. ἔτυμον [étymon] ‘право, истинско значење речи’< ἔτυμος [étymos] ‘прави, истински’) првобитни, изворни облик и значење речи; предложак. У етимологији и дијахронијској (историјској) лингвистици назив за реконструисани корен или основни део речи, носиоца изворног, основног значења, из ког су касније изведене друге речи. На пример, према идиоглотском тумачењу, глагол бајати изводи се, на основу потпуних паралела у осталим словенским језицима, од прасловенског реконструисаног облика *bajati, bajǫ, за који се претпоставља индоевропски корен односно етимон *bhā- < *bheH2– ‘говорити’, док се алоглотско порекло речи барјактар тумачи од турског bayraktar ‘стегоноша, командант одређене војне формације’, сложенице од bayrak (> срп. барјак) и суф. –dar ‘онај који држи, носи’ персијског порекла. Термин праоблик односи се на реч или морфему реконструисану на нивоу неког прајезика методима упоредно-историјске лингвистике на основу поређења њихових континуаната на познијим хронолошким језичким етапама. Исп. етимологија, дијахронијска (историјска) лингвистика, компаративна (упоредна) лингвистика, корен (речи).
Литература:
Бјелетић, Марта, Влајић-Поповић, Јасна, Вучковић, Марија, Ђокић, Маја, Лома, Александар, Петровић, Снежана, Етимолошки речник српског језика, Св. 2, БА – БД, Београд: Српска академија наука и уметности, Институт за српски језик САНУ.
Вучковић, Снежана, Повест словља, Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду, 2017.
Skok, Petar, „O etimološkom rječniku hrvatskoga ili srpskoga jezikaˮ, Filologija 1, Zagreb 1957: 7–21.
Šipka Danko, Osnovi leksikologije i srodnih disciplina, drugo, izmijenjeno i dopunjeno izdanje, Novi Sad 2006, 137–141.
Линкови:
Nový encyklopedický slovník češtiny online: <https://www.czechency.org/slovnik/ETYMON> [Приступљено 24.5.2021]
Liddell Henry, George, Scott, Robert, A Greek-English Lexicon, грч. ἔτυμος, ἔτυμον <http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:1999.04.0057:entry=e)/tumos> [Приступљено 24.5.2021]