економичност (грч. οἰκονομῐ́ᾱ) тежња за што већим смањењем напора у говору употребом најмањег броја језичких јединица (фонема, слогова, речи, или реченица) у складу с потребама комуникације; изостављање, сажимање и скраћивање израза да се с мањим утрошком средстава постигне исти или бољи ефект; језичка економија. Е. представља једно од главних позитивних комуникативних својстава, али претерана е. може довести до нејасноће изговора или до неразумевања смисла. Скраћивање, као једно од средстава е. најчешће се јавља у жаргонима, ђачким и омладинским, а доминантно у језику на интернету (врв уместо вероватно, о5 уместо опет, вчрс уместо вечерас и сл.). Једна од лексичких манифестација принципа е. јесте и полисемија. Е. као тенденција језика да следи тзв. закон најмањег напрезања, у складу с потребама комуникације представља и један од важнијих разлога историјских промена у језику и спада у унутрашње узроке језичких промена. Е. је опозитна према редунданцији (редундантности), којом се ради што веће поузданости информацијског процеса, информација настоји распоредити на што више сигнала (слова и фонема), што се постиже понављањем речи и израза или употребом сувишних језичких јединица. Исп. редунданција, редундантност.