паукал (енгл. paucal < лат. paucus ‘мали, малобројан’) облик именске речи у синтагмама с бројевима два, три, четири, вишецифреним бројевима који се њима завршавају и оба(два) (два стола, три клупе, четири села, оба сина, обадве лутке, двадесет три стабла). Јавља се искључиво у синтагмама с бројевима и немогуће га је употребити без њих, па се такве синтагме називају паукалне синтагме. Препознаје се код именица сва три рода. Облик паукала хомограф је са обликом генитива једнине и у граматикама се често поистовећује с њим. По пореклу се доводи у везу са двојином и код именица мушког и средњег рода карактерише га наставак -а, који представља комбинацију номинатива, акузатива и вокатива двојине ових именица. Код именица женског рода на -а п. се потврђује само на основу разлика у акценту. Код њих се п. од генитива једнине и номинатива множине разликује само на прозодијском плану (две девојке : од девојке; две овце : овце). Паукалне синтагме су променљиве, за разлику од партитивних, у којима је променљива само управна реч (две девојке – двема девојкама; парче пршуте – од парчета пршуте). У разговорном језику паукалне синтагме су често непроменљиве, поготово оне са бројем четири (добила сам поклон од два друга, видела сам се са три сестре, купила сам паприке из четири села). У паукалним синтагмама и придеви ће имати облик паукала, а не облик одређеног вида (нови кармин – новог кармина – два нова кармина). Да то није неодређени вид придева, потврђује се код придева који имају само одређени вид (видела сам најпознатијег српског писца – видела сам два најпознатија српска писца); исто важи и за придевске заменице (од овог човека – од ова два човека). Посебни облици паукала препознају се само у номинативу, акузативу и вокативу; у осталим падежима реч има облике који се подударају са облицима множине (два вука, двају вукова, двама вуковима, два вука, два вука, с двојим вуковима, о двојим вуковима; две девојке, од двеју девојака, двема девојкама, две девојке, две девојке, с двема девојкама, о двема девојкама). Исп. једнина, двојина, број.
Литература:
Микелсен, Х., К., О неким проблематичним случајевима конгруенције у српскохрватском језику, НССуВД 13/1, 73–79, Београд