једнина (сингулар, од лат. singulāris) морфолошка категорија, један од два основна облика категорије граматичког броја којом се означава да се говори о једном ентитету; сингулар. Одликује се посебним облицима којима се означавају појединачни предмети, лица, појмови и све оно што се односи на њих. Сматра се немаркираним, неутралним обликом, што се огледа у чињеници да је основни одреднички облик неке променљиве именске речи у речницима дат у једнини (ученик, жена, село, дугме, љубав, добар, он, први). У српском и многим другим језицима све именске променљиве речи (именице, заменице, придеви и неки бројеви) имају облик једнине, осим дефективних речи плуралија тантум. У флексији глагола јавља се у личним глаголским облицима као прво, друго и треће лице једнине (радим, радиш, ради; певао сам, певала си, певало је; волећу, волећеш, волеће) и у глаголским придевима (радио, радила, радило; урађен, урађена, урађено), чиме се означава да се радња, стање или збивање приписују једном субјекту, тј. субјекту у једнини. Исп. множина, двојина, паукал, сингуларија тантум.