бројеви несамосталне одредбене речи којима се исказује колико има онога што значи именица уз коју стоје (на коју се односе) или у којем се реду међу другим појмовима налази тај појам. Према томе да ли означавају број или ред нечега бројеви се деле на основне (један, седам, девет), збирне (двоје, троје, једанаесторо) и редне (први, други, стоти). Основни бројеви (прости, главни, кардинални) означавају колико има појединачно узетих појмова означених именицом уз коју стоје (или на коју се односе у одређеним контекстима). У савременом језику се бројеви од два до четири све ређе деклинирају, док су б. од пет па навише непроменљиви. Број један има облике за сва три рода и има заменичко-придевску деклинацију (један град, једна жена, једно село), број два има један облик за мушки и средњи, други за женски род (два града, два села, две жене), док број три и четири, као и број од пет па навише, имају један облик за сва три рода (три града, три жене, три села; пет градова, пет жена, пет села). Исто правило важи и за вишечлане бројеве који се њима завршавају (двадесет један град, двадесет једна жена, двадесет једно село; тридесет два града, тридесет две жене, тридесет два села; сто три града, сто три жене, сто три села; двеста пет градова, двеста пет жена, двеста пет села). Уз бројеве од два до четири стоје именске речи у паукалу; уз бројеве од пет па навише стоје у генитиву множине. Збирни бројеви означавају тачан број појмова означених именицом са значењем младог бића или бића различитог рода (двоје јагњади, шесторо деце, осморо ученика). У савременом језику збирни бројеви све се чешће употребљавају са непромењеним обликом за све падеже (изашла је у град са троје пријатеља), осим у конструкцијама без предлога, где су и даље чести променљиви облици (махнула је њима двома). Редни (ординални) бројеви означавају у ком реду се налази појам означен именицом уз коју стоје. Мењају се по промени придева одређеног вида. У вишечланим збирним и редним бројевима само је последњи члан у облику збирног односно редног броја (сто седамдесет двоје, сто шездесет први члан). Исп. паукал, именица, бројна именица, бројни придев.
Литература:
Зељић, Горан, Морфолошко-семантичке карактеристике бројева у српском језику, Београд, 2016.
Стевановић, Михаило, Савремени српскохрватски језик, књ. 1, Београд, 1975.