симбол 1. материјални (предмет, слика, лик) или апстрактни знак којим се означава неки појам, идеја, прикривени смисао и сл., нпр. голуб као симбол мира, ловоров венац као симбол победе и сл. За разлику од знака, чијa је веза са означеним арбитрарна, веза симбола с означеним предметом мотивисана је сличношћу, нпр. слика ваге као симбола правде, прибора за јело као симбола за ресторан, коверте као симбола поште и сл. 2. језички знак који у датом језику носи неко значење, означава неку појаву. С. се употребљава и као реч која може да означи лингвистички знак, тј. онај елемент знака који се по теорији Фердинанда Де Сосира зове сигнификанс (означитељ). Међутим, с обзиром на то да симболи могу поседовати остатке природне везе између предмета и његовог знака, тј. нису арбитрарни, Де Сосир није прихватио разлику између предмета и ознаке за предмет у лингвистичкој терминологији. 3. стилска фигура која подразумева употребу неког знака или предмета за означавање другог предмета или појма, али тако да се наговести широк спректар значења и идеја, нпр. зора, јутро – као симболи младости, начина живота; ноћ – симбол смрти, краја живота; снeг – симбол хладних осећања, отуђености итд.