нормативни приручник приручник заснован на стандарднојезичкој норми којим се постављају правила, односно прописује норма. Н. п. садржава излагање и опис норме, прилазећи језичким појавама из нормативног угла; постоји још и нормативна граматика (лат. grammatica normativa) – граматика која установљује норму, тј. која прописује правилне облике речи и препоручује моделе синтаксичког грађења; која се супротставља историјској и дескриптивној граматици, те поставља законе језика и осуђује грешке; њен је циљ да установи норме стандардног језика на подручју граматичке структуре, да објасни оно што се у њему допушта и оно што се, обрнуто, налази изван његових граница и што нарушава оно што је општеприхваћено у језику; она упозорава на крупније грешке које се обавезно морају исправити; граматике тог типа биле су посебно распрострањене у XVIII и XIX веку, стварајући традицију која и данас има знатног утицаја. Насупрот овим прескриптивним настојањима да се одржи скуп језичких прописа, лингвистика баца тежиште на опис стварне употребе у заједници, а социолингвистика истиче потребу да се води рачуна о релативној примерености различитих језичких варијетета у различитим ситуацијама (Лајонс, Болинџер и др); нормативни изговор – такав који је одређен ортоепијом, тј. скупом правила о изговору који је прописан у стандардном језику; нормативна лексикологија – даје упутства о допустивости и недопустивости употребе речи. Нормативна лексикологија своди се практично на експликативне речнике нормативног типа; нормативни речник – речник који садржава речи које се сматрају за правилне и које улазе у стандардни језик; нормативна стилистика – бави се речима, стилским фигурама, маркираном лексиком која је допуштена у одређеном функционалном стилу. Исп. стандардни језик, прескриптивизам.