мањински језик језик коришћен од стране бројчано мање групе становништва одређене националне групације у оквиру једне државе која је различита од њеног већинског становништва; који је различит од званичног језика те државе, а истовремено није ни дијалекат званичног језика те државе. Мањински језици Републике Србије у службеној употреби су албански (у општинама Бујановац, Медвеђа и Прешево), бугарски (у општинама Босилеград и Димитровград, у насељеном месту Иваново које је на територији града Панчево), мађарски (у јединицама локалне самоуправе у АП Војводина (Ада, Бач, Бачка Топола, Бела Црква, Бечеј, Чока, Кањижа, Ковачица, Ковин, Кула, Мали Иђош, Нова Црња, Нови Бечеј, Нови Књажевац, Нови Сад, Оџаци, Пландиште, Сента, Сечањ, Сомбор, Србобран, Суботица, Темерин, Тител, Врбас, Вршац, Зрењанин, Житиште, на читавој територији, а у општини Апатин у насељеним местима Купусина и Свилојево; у општини Кикинда у насељеним местима Банатска Топола, Кикинда, Руско Село и Сајан, у граду Панчево у насељеном месту Иваново и у катастарској општини Војловица)), македонски (у насељеном месту Јабука које улази у састав града Панчево и у месној заједници Дужине у општини Пландиште), румунски (у десет градова и општина: Алибунар, Бела Црква, Ковачица, Ковин, Пландиште, Сечањ, Вршац, Зрењанин и Житиште на читавој територији, а у граду Панчево на територији насељеног места Банатско Ново Село), русински (у шест градова и општина (Кула, Нови Сад, Шид, Врбас, Жабаљ на читавој територији, а у општини Бачка Топола у насељеном месту Ново Орахово)), словачки (у 13 градова и општина: Алибунар, Бач, Бачки Петровац, Бачка Паланка, Ковачица, Нови Сад, Оџаци, Пландиште, Шид и Зрењанин на читавој територији, а у општини Бачка Топола у насељеном месту Бајша, у општини Беочин у насељеном месту Луг, у општини Стара Пазова у насељеном месту Стара Пазова), хрватски језик (у четири града и општине: на читавој територији града Суботица, а у општинама Апатин у насељеном месту Сонта, у граду Сомбор у насељеним местима Бачки Моноштор и Бачки Брег и у општини Сремска Митровица у насељеном месту Стара Бингула) и чешки језик (у општини Бела Црква). Осим тога, на територији Републике Србије у својству мањинских језика наводе се и босански (у граду Нови Пазар и општинама Пријепоље, Сјеница и Тутин), буњевачки (на територији општине Суботица) и црногорски језик (у општини Мали Иђош), при чему Европска повеља о регионалним и мањинским језицима мањинске језике дефинише као језике који су „различити од званичног језика те државе, што не укључује дијалекте званичног језика те државеˮ.
Литература:
Европска повеља о регионалним или мањинским језицима: http://www.prafak.ni.ac.rs/pravna-klinika/files/4-Evropska-povelja-o-regionalnim-ili-manjinskim-jezicima.pdf.
Службена употреба језика и писама у АП Војводини: http://www.puma.vojvodina.gov.rs/etext.php?ID_mat=26.
Антић, Ивана, Дарко М. Радојичић, Драгана Вујков, Владимир Ђурић, Увод у остваривање права на службену употребу језика и писама националних мањина, 2019. https://www.pravamanjina.rs/images/Uvod_u_ostvarivanje_prava_na_slu%C5%BEbenu_upotrebu_jezika_i_pisama_nacionalnih_manjina_Mar_2019.pdf.
Ковачевић, Милош, „Српска политичка припомоћ промоцији тзв. „босанскогˮ језикаˮ, Узданица 12/1, Јагодина, 2015, 63–76.