усвајање језика процес усвајања система правила који лежи у основи свих исказа могућих у датом језику тј. његове имплицитне граматике; процес који се одвија уз одговарајући утицај специфичне спољне средине тј. изложеност језику који се у том случају назива првим или матерњим; оптимални период за усвајање језика у начелу је између друге и седме године живота; у одређеним околностима могу се усвајати истовремено два и (ређе) више језика.
Литература
Bugarski, Ranko, Uvod u opštu lingvistiku, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1995.