вербална комуникација општење речима, давање и примање информација помоћу језика, комуницирање употребом језичких знакова (гласова и слова). За разлику од невербалне комуникације, в. к. карактеристична је за људску врсту. В. к. дели се на усмену к., која се остварује говором и у коју осим речи спадају и звукови који прате говор (уздах, ономатопеја, врисак и сл.) и писану к., која се исказује писаним кодом, односно писмом, које декодирају примаоци поруке. Исп. невербална комуникација, комуникација, комуникациони чин, говорни чин.