абецеда 1. утврђени инвентар и редослед слова латинице. Назив абецеда настао је творбеним спајањем назива прва четири слова латинског алфабета (а-бе-це-де, тј. A, B, C, D), уз морфолошку адаптацију (финално –е замењено је наставком –a). У зависности од састава писма и редоследа слова разликује се више типова абецеде – немачка, енглеска, француска, италијанска, чешка, пољска и др. Посебан тип абецеде употребљава се у упоредно-историјској лингвистици. Стандардни редослед у српској латиничној абецеди од 30 слова је следећи: a, b, c, č, ć, d, dž, đ, e, f, g, h, i, j, k, l, lj, m, n, nj, o, p, r, s, š, t, u, v, z, ž. 2. сва слова у писму једног језика поређана по утврђеном редоследу, азбука, алафабет. Исп. азбука, алфабет, ћирилица, латиница.